Tokom trudnoće, pravilna ishrana doprinosi da se vaša beba razvija i raste, a da se vi osećate dobro i odmorno. Najbolje vreme da se počne sa zdravom ishranom je pre začeća, na taj način ćete osigurati sebi odličan start, a za bebu dobar razvoj. Dijete bilo kog tipa nisu preporučljive, budući da treba da imate uravnoteženu ishranu koja obezbeđuje sve hranljive sastojke.
Ishrana u trudnoći ima uticaj kako na ishode trudnoće (trajanje gestacije, fetalni rast, urođene defekte, preeklamsiju…), tako i na postnatalni razvoj deteta (kognitivni razvoj, krvni pritisak, gojaznost, atopijske bolesti…). Sve žene reproduktivnog perioda koje žele trudnoću trebale bi da unose 0,4 mg/dan folne kiseline jedan do tri meseca pre zatrudnjivanja.
Ukoliko je u prethodnoj trudnoći postojao defekt neuralne cevi ploda (defekt u predelu kičmenog stuba,lobanje i slično), kao i kod prisustva nekih urođenih poremećaja zgrušavanja krvi, trombofilije (mutacija na genu za enzim MTHFR) upotreba folata je nešto drugačija. U takvim slučajevima najbolja opcija je unošenje aktivnog oblika folne kiseline u nešto većoj dozi (najčešće 0,8mg/dan). Osim toga folna kiselina je bitna i za povećanje mase crvenih krvnih zrnaca kao i za rast materice, posteljice i fetusa.
Hrana bogata folatima su jagode, lisnato povrće, brokoli i dr. U ovim namirnicama se nalaze aktivni oblici folne kiseline koji se lakše koriste u organizmu nego folati iz najvećeg broja suplemenata.
U prvom trimestru ishrana je bitna za razvoj i diferencijaciju različitih organa, a u drugom i trećem trimestru za ukupan fetalni rast i razvoj mozga. Zdrava ishrana u trudnoći povećava verovatnoću da će se roditi terminsko, dobro razvijeno dete, a za majku stvara dovoljne nutritivne i energetske rezerve za laktaciju.
Koliko kilograma je normalno da dobijete u trudnoći ?
Težina žene pre trudnoće je bitnija od broja kilograma koje će dobiti tokom trudnoće. Žene koje su zatrudnele sa prekomernom telesnom težinom imaju veći rizik od spontanog pobačaja, kongenitalnih anomalija (defekt neurolološkog sistema, kardio i gastrointestinalne anomalije), gestacijskog dijabetesa, hipertenzije u trudnoći, tromboembolije, intrauterine smrti ploda, završavanje porođaja carskim rezom, postoperativnih komplikacija itd.
Povećanje telesne težine tokom trudnoće zavisi od majčinog pregestacionog stanja.Ukoliko je žena imala normalnu težinu (BMI 19,8-26) treba očekivati da će tokom trudnoće dobiti 12-16 kg, što znači oko 400g nedeljno u toku drugog i trećeg trimestra.
Ako je trudnica bila gojazna pre trudnoće ( BMI>26) ne bi trebalo da dobije više od 7-11,5kg tokom trudnoće, odnosno ne više od 300g nedeljno. Pothranjene trudnice čiji je BMI bio manji od 19,8, treba da dobiju od 12,5-18kg, odnosno oko 500g nedeljno. Pothranjene trudnice, i one sa malim prirastom težine imaju povećan rizik za rađanje dece sa malom telesnom masom.
Kod blizanačke trudnoće može se očekivati prirast u težini od 17,5-22,5kg, i to 2-3 kg u prvom trimestru , a zatim oko 750g nedeljno tokom drugog i trećeg trimestra. Fetus,placenta i amnionska tečnost čine oko 40% ukupnog dobitka mase u trudnoći, a ostalih 60% se odnosi na porast materalnog tkiva (dojke, materica, krv, tečnost u tkivu,telesna masa).
Koje namirnice treba jesti?
U toku trudnoće je važno da Vaša ishrana bude uravnotežena i raznovrsna, kao i da jedete redovno i u kraćim razmacima.Trudnoća je metabolički stres za majku i povećane su potrebe za visoko kvalitetnim namirnicama. Ukupan unos kalorija ima najvažniji uticaj na telesnu masu na rođenju, i u trudnoći treba povećati unos za oko 300kcal/dan u toku drugog i trećeg trimestra, ali ne i u toku prvog trimestra (izuzetak su pothranjene trudnice).
Dobar izvor proteina je meso, kao što je piletina, riba, mahunarke, tofu, orasi, lešnici i jaja. Riba je dobar izvor proteina, ali i omega-3-masnih kiselina, koje su bitne za fetalni neurloški razvoj. Međutim, treba izbegavati ribu sa visokim sadržajem teških metala, kao što je živa koja se najčešće nalazi u morskoj ribi koju ne treba jesti više od jednom nedeljno. Nizak sadržaj žive imaju ribe kao što su losos i tuna.
Primer dnevnih potreba za proteinima bile bi dve porcije nekih od sledećih namirnica: 85 g živinskog mesa, jedno jaje, trećina šolje lešnika…
Voće i povrće su dobar izvor vlakana, folne kiseline,vitamina C, vitamina A, antioksidanasa i drugih nutrijenata.
Ugljeni hidrati treba da čine 45-65% kalorija. Ugljeni hidrati su dobar izvor vlakana, kao i vitamina B grupe. Unos ugljenih hidrata treba ograničiti kod nekih stanja ili bolesti, kao što je dijabetes, o čemu se treba konsultovati sa vašim lekarom.
Mlečni proizvodi su dobar izvor kalcijuma,vitamina A, D, B i proteina. Poluobrano mleko sadrži istu količinu kalcijuma i vitamina, ali mnogo manje masti od punomasnog mleka.
Masti treba da unosite, ali u umerenim količinama, pošto su visoko kalorične. Ukupan iznos masti treba da iznosi 20-35% kalorija. Unosite polinezasićene masti, čiji su izvor biljna ulja(sojino), masna riba, orasi, lešnici… Izbegavajte slatke grickalice, pošto su bogate samo praznim kalorijama.
Takođe je bitno da se unosi dosta tečnosti, najbolje vode, na taj način se može sprečiti zatvor koji predstavlja čest problem u trudnoći. Izbegavajte visoko kalorične gazirane sokove koji su puni šećera i mogu da pogoršaju mučninu i gastritis.
Hrana treba da bude termički obrađena.
Ako konzumirate nedovoljno termički obrađeno meso, naročito svinjetinu, nepasterizovano mleko i mlečne proizvode postoji opasnost da se zarazite toksoplazmozom ili listeriozom.
Često saveti o načinu ishrane u trudnoći uključuju namirnice kao što su sušeno voće, mekinje, pšenične klice, avokado…, koje su bogate hranljivim materijama, ali nisu hrana koju biste inače jeli, ili koju čak i ne volite. Najbolje je postaviti realne ciljeve po pitanju ishrane i da jedete ono što Vam zaista prija, samo vodite računa o tome da kroz osnovnu ishranu unosite osnovne hranljive materije, koje su opisane u tekstu.
Comments are closed.