Prenatalna nega od krucijalne je važnosti za zdravlje i dobrobit vaše bebe. Bez adekvatnih testova i pregleda nema ni bezbedne trudnoće – pa je prva stvar koju treba da uradite nakon što saznate da ste trudni da odlučite koji ginekolog i koja specijalizovana ginekološka ustanova će se brinuti o vama i vašoj bebi u narednih devet meseci.
U Ginekologiji Tiršova kontrola trudnoće se radi prema vodičima koji su odobreni od strane vodećih svetskih organizacija koje se bave isključivo ovim subspecijalističkim delom ginekološke prakse.
Prosečno, trudnica ode na petnaest ginekoloških pregleda u toku trudnoće. Tokom prvih šest meseci, na preglede se odlazi na svake četiri nedelje (sem u vanrednim situacijama), a u poslednja tri meseca trudnoće na svake dve nedelje.
Pravilno, savesno i savremeno vođenje trudnoće je naš modus operandi. Šta se sve podrazumeva pod tim?
Prva poseta ginekologu tokom trudnoće
Prva poseta ginekologu bi trebala da bude jedan do tri meseca pre planirane trudnoće kako biste dobili adekvatne savete i proverili svoje reproduktivno zdravlje kao i opšte zdravstveno stanje. Ipak, ovakav scenario se najčešće ne dešava već se pacijentkinja uglavnom javi svom lekaru nakon pozitivnog testa na trudnoću. Sledeći korak je da izaberete specijalistu koji će kontrolisati vašu trudnoću, sledi definitivna potvrda trudnoće, određivanje starosti trudnoće kao i datuma porođaja, ali i provera krvnog pritiska trudnice, analiza krvi i urina.
Obično se prva poseta ginekologu desi između 6. i 8. nedelje trudnoće – naravno, što pre nakon što saznate ili posumnjate da ste trudni zakažete pregled u ginekološkoj ordinaciji, to bolje. Često je prva poseta upravo i najduža tokom trudnoće, jer uključuje upoznavanje između ginekologa i pacijenta, odgovaranje na mnoga pitanja, kao i sprovođenje trudnice kroz sve što će se dešavati u narednim mesecima.
U pitanju su početne procedure nakon kojih kreću detaljniji pregledi, kao i planiranje devetomesečnih testova i poseta, tokom kojih se rade neke od usluga koje navodimo u nastavku.
Analiza krvi
Analiza krvi u trudnoći
Pod analizom krvi, prvenstveno, spada određivanje krvne grupe trudnice (ukoliko se ne zna), važno zbog moguće transfuzije u toku trudnoće ili u toku porođaja. Između ostalog, radi se provera Rh faktora, odnosno ispituje se da li je trudnica Rh negativna ili pozitivna, nakon čega se određuju dalji koraci u vođenju trudnoće.
Inicijalni testovi krvi su važni jer daju informaciju o tome da li je trudnica anemična, dobija se potpuniji uvid u njeno zdravstveno stanje i dobija se mogućnost da se detektuju potencijalni problemi koji mogu nastati u toku trudnoće. Analiza krvi radi se više puta u toku trudniće, počevši od prve posete ginekološkoj ordinaciji.
Skrining I trimestra
Skrining podrazumeva izdvajanje grupe trudnica koje imaju povećan rizik da nose plod sa nekom od hromozomskih anomalija. Skrining testovi ne daju definitivan odgovor nego nam govore da li postoji povećan rizik i koliki je on. Određivanje rizične grupe trudnica ili procena rizika se radi na one najznačajnije: Daunov sindrom (najčešći poremećaj), Edvardsov sindrom, Patau sindrom i Tarnerov sindrom.
Ovi testovi mogu biti neinvazivni i invazivni. Prvi korak je neinvazivni kombinovani skrining koji obuhvata ultrazvučni pregled i biohemijski skrining (double test – analiza krvi majke). Rezultat koji na kraju dobijemo je kombinacija rizika vezanog za godine starosti trudnice, ultrazvučnog nalaza i biohemijskog skrininga.
Pored hromozomskih anomalija u vreme kada se radi ultrazvučni pregled u okviru kombinovanog skrininga detektuju se i tzv. krupne (major) anomalije (poput defekata ekstremiteta), koje ne moraju obavezno biti povezane sa hromozomskim anomalijama.
Prvo tromesečje je izabrano za ovakvu dijagnostiku da bi se što ranije utvrdilo da li postoji rizik. Takođe, ako se konstatuju anomalije prekid trudnoće je sigurnije uraditi u tom periodu. Važno je da sva ova ispitivanja rade lekari koji su obučeni i koji imaju licencu Fondacije za fetalnu medicinu koja je osmislila i uvela ovakav način skrininga u kliničku praksu.
Konačna dijagnoza se postavlja nekim od invazivnih testova kao što su biopsija horionskih čupica koja se radi krajem prvog trimestra, zatim amniocenteza (uzimanje plodove vode) ili kordocenteza (uzimanje krvi iz pupčanika). S obzirom na to da svaki od ovih testova podrazumeva i rizik od spontanog pobačaja radi se samo kada za to postoje indikacije.
Pogledajte listu licenciranih lekara za obavljanje ovog pregleda u Srbiji ovde.
NIPT
Treba napomenuti da danas postoje i druge vrste testova koje sa priličnom pouzadnošću, većom u odnosu na prethodno opisane skrining testove mogu postaviti indikaciju ili je isključiti u smislu daljih invazivnih testova, a koje se zasnivaju na analizi slobodne fetalne DNK iz krvi majke. Problem ovih testova je još uvek visoka cena.
Amniocenteza
Amniocenteza je, za razliku od prethodno opisanih skrining testova, dijagnostička metoda koja daje definitivne odgovore a ne samo izdvajanje rizične grupe. Primer je invazivne metode. Iz materice se uz pomoć igle uzima plodova voda i analizira, radi određivanja statusa hromozoma i na vreme se uočile potencijalne anomalije. Ukoliko nosite blizance, biće potrebno da se amnioceneteza uradi dva puta – kako bi se provera izvršila za obe bebe.
Na rezultate se čeka oko dve nedelje ukoliko se radi citogenetska analiza koja daje više informacija ili 2 do 3 dana u slučaju QF-PCR metode (Daunov sindrom (najčešći poremećaj), Edvardsov sindrom, Patau sindrom i Tarnerov sindrom).
Roditeljima amniocenteza daje informacije potrebne da se dogovore o daljoj trudnoći ili donesu odluku da je ne nastave.
Ultrazvuk u trudnoći
Ultrazvučnim pregledom se, osim utvrđivanja starosti trudnoće, pregleda morfologija i kondicjia ploda. Svaki period trudnoće nosi određene specifičnosti pregleda.
Kako izgleda ultrazvuk bebe? Dok ste u ležećem položaju, obučeni specijalista koristi savremeni ultrazvučni aparat, formira se 2D slika bebe koju ćete videti na ekranu. Umesto 2D prikaza, može se koristiti i 3D ili 4D tehnologija – kojima dobijate napredniji prikaz. U slučaju 4D tehnologije taj prikaz je kao prenos uživo bebinih pokreta. Za uvid u fetalnu kondiciju se koristi i kolor Doppler, odnosno provera protoka krvi kroz krvne sudove majke, pupčanik i krvne sudove ploda.
Specijalista dobija sliku bebe iz najrazličitijih uglova, kako bi konačna vizualizacija bila što potpunija – i to olakšalo proveru stanja bebe i njeno merenje. Tokom pregleda ultrazvukom, moći ćete da primetite kucanje srca bebe, a možda čak i da uhvatite trenutak bebećeg sisanja palca ili zevanja.
U prvom trimestru se radi ultrazvučni pregled u okviru skrininga prvog trimestra na aneuploidije ploda (promene u naslednoj osnovi ) ali se u tom periodu mogu detektovati i određene anatomske anomalije koje ne moraju uvek biti vezane za nasleđe.
Od 15. do 20. nedelje trudnoće je najviše plodove vode u odnosu na zapreminu materice te se krupna anatomija ploda kao što su ekstremiteti, kičmeni stub, ali i ostale strukture, mogu adekvatno sagledati. Osim toga mogu se detektovati i pojedini tzv, soft marker koji ukazuju na poremećaje nasledne osnove, a koji su specifični za taj period trudnoće.
Ultrazvučna detekcija određenih anatomskih anomalija ploda moguća je već od prvog trimestra kao što je već rečeno, ali je potpuni i najadekvatniji uvid u morfologiju ploda oko 22. nedelje kada je najveća korist od 3D odnosno 4D ultrazvuka. Potrebno je otprilike 45 minuta kako bi se on finalizirao. Ovaj tip pregleda je poseban zato što prvi put imate priliku da svoju bebu „vidite“ i dobijate uvid u njeno ponašanje i pokrete.
Ultrazvukom se utvrđuje pol bebe – pa ukoliko ne želite pre porođaja da saznate da li nosite dečaka ili devojčicu, obavezno to naglasite našem ginekologu.
Ukoliko imate visoko rizičnu trudnoću ili nosite blizance, onda ćete preglede ultrazvukom morati da radite češće.
Aparat za 4D ultrazvuk u našoj ordinacijiCTG pregled
Kardiotokografija ili CTG je dijagnostička metoda koja se radi u trećem tromesečju trudnoće i podrazumeva analizu srčane radnje ploda i prisustvo kontrakcija materice, odnosno određuje se fetalna kondicija. Naziv je dobila po kardiotokografu – aparatu koji se koristi u proceduri. CTG pregled može na vreme da upozori ukoliko dođe do problema sa statusom fetusa.
Da bi se krenulo sa praćenjem kontrakcija i tonova bebe, preko stomaka trudnice, u predelu materice, postavlja se širok pojas ili „kaiševi“ preko kojih CTG aparat dobija neophodne informacije.
Dodatni pregledi i testovi
U dogovoru sa ginekologom, radi se i analiza vitamina D kod trudnice, AST i ALT testovi, kolposkopija, papa test, cervikalni i vaginalni bris, kontrola antitela, OGTT (oralni test na toleranciju glukoze)… Sve to, uz prethodno pomenute procedure, koristi za određivanje šta je od lekova i vitamina potrebno da se koristi kao i da bi se utvrdili naredni prenatalni pregledi (koji umnogome zavise od zdravstvenog stanja trudnice i bebe).
POGLEDAJTE JOŠ:
