Sterilitet

Sterilitet ili infertilitet se definiše kao izostanak trudnoće nakon jedne godine odnosa bez kontracepcije. U ovakvim slučajevima neophodno je potražiti stručnu pomoć. Period od godinu dana se uzima kao vremenska odrednica jer 85–90% parova ostvari trudnoću u ovom periodu, a najčešće se to desi u prvih šest meseci. Sa druge strane, infertilitet se javlja s učestalošću oko 15% u zavisnosti od populacije, s tim što poslednjih godina možemo uočiti nešto veću učestalost infertilnih parova.

Glavni uzroci steriliteta

Najčešći razlozi neplodnosti (steriliteta), kada uzmemo u obzir uzroke koji dolaze i od strane žene i muškarca su sledeći:

odsustvo ovulacije (20–40%),
patologija na nivou jajovoda, koja je najčešće opstrukcija koja se javlja kao posledica infekcije ili endometrioze, ali i iz drugih razloga (30–40%),
muški faktor (30–40%).
Idiopatski (neobjašnjeni) sterilitet.

Poslednjih godina se susrećemo sa zabrinjavajućim porastom muškog infertiliteta. Iako nema adekvatnog objašnjenja za sve češću neplodnost muškaraca, razloge treba tražiti u modernom načinu života koji karakterišu stres, nepravilna ishrana i tehnološki razvoj, koji, osim benefita, nosi i negativne posledice o kojima se malo zna.

Način života i uticaj okruženja kao uzroci steriliteta

Test na trudnoću

Jedan od glavnih uzroka neplodnosti kod oba pola jeste veliki problem modernog čovečanstva – gojaznost. Gojaznost kod žena je direktno povezana sa menstrualnom disfunkcijom, smanjenom plodnošću i povećanim rizikom za pobačaj. Kod muškaraca gojaznost takođe može nepovoljno uticati na plodnost. Ona je povezana sa nenormalnim parametrima semene tečnosti.

Opasnost od gojaznosti dolazi zbog velike količine masnog tkiva u telu, jer je masno tkivo proizvodnjom biosignala u masnim ćelijama uključeno u kontrolu metabolizma, ali i u kontrolu reprodukcije. Masno tkivo učestvuje u kontroli rada hipotalamusa i preko njega direktno utiče na funkciju jajnika i razvoj jajne ćelije. Kod gojaznih žena veoma je čest izostanak ovulacije (anovulacija), oko 30 do 35%. U slučaju vantelesnog oplođenja rezultati su slabiji, a rizik od spontanog pobačaja dva puta je veći .

Sa druge strane neuhranjenost, (stanje organizma gde je procenat masnog tkiva manji od 20%) je takođe uzročnik reproduktivnih poremećaja. Žene sa problemom nedovoljne telesne težine koje su povećale težinu 4–5 kg u visokom procentu (60-70%) zatrudne.

Pušenje je takođe veliki neprijatelj fertiliteta kod oba pola. Dobro je poznato da pušenje ima nepovoljan uticaj na ishod trudnoće, a dokazi čvrsto ukazuju i na to da je plodnost manja i kod žena i kod muškaraca pušača. Alarmantni su i podaci da su efekti pasivnog pušenja samo nešto manji od efekata aktivnog pušenja bilo kog partnera. Kada dođe do vantelesne oplodnje, uspeh procesa je 50% slabiji kod pušača.

Upotreba nedozvoljenih supstanci u velikoj meri negativno utiče na mogućnost začeća. Marihuana inhibira lučenje GnRH hormona i može smanjiti reproduktivnu funkciju i kod žena i kod muškaraca. Kokain je uzročnik loše spermatogeneze, a kod žena povećava rizik od oboljenja reproduktivnog trakta.

Konzumacija alkohola u velikim količinama smanjuje plodnost kod žena i kvalitet semene tečnosti kod muškaraca, pored toga što uzrokuje impotenciju. U slučaju veštačke oplodnje, čak su i male količine alkohola uzročnik znatno smanjene mogućnosti začeća.

Velike količine kofeina unetog ispijanjem kafe dovode se u vezu sa smanjenjem plodnosti kod oba pola. Opasnost počinje u dozama kafe koje prelaze dve šoljice dnevno.

Poslednjih godina pažnju privlače i ostali uzročnici neplodnosti koji dolaze iz okruženja i hrane, a najopasnije je što se njihovo dejstvo u vidu genetskog zapisa može prenositi na buduće generacije što dugoročno uzrokuje veći procenat genetskih smetnji za začeće. Reč je o epigenetskim mutacijama koje ne oštećuju DNK ali regulišu aktivnost gena. Mnogo je hemikalija i toksina u konzervansima, kozmetičkim proizvodima, izvorima jonizujućeg zračenja koji imaju negativno epigenetsko dejstvo i utiču na umanjenje plodnosti, naročito na sprematogenezu kod muškaraca.

Dakle, parovi koji imaju nameru da dođu do potomstva treba da se pridržavaju ovih pravila i paze na opasnosti. Briga o telesnoj težini, izbegavanje nedozvoljenih supstanci i smanjenje unosa alkohola i kofeina uz prestanak pušenja početak su borbe protiv steriliteta.

Kako se ispituje i tretira neplodnost kod žene

Način ispitivanja infertiliteta se značajno izmenio prethodnih decenija, a glavni uzrok je upotreba arteficijalnih reproduktivnih tehnologija (ART), i to najpre intrauterine inseminacije (IUI) i vantelesne oplodnje (IVF).

Koraci koji se preduzimaju u ispitivanju neplodnosti kod žene su:

Opšti ginekološki pregled
transvaginalni ultrazvuk (TVUZ), pre svega merenje rasta folikula (folikulometrija) ali isto tako i 3D TVUZ kojim se detektuju anomalije uterusa kao uzročni faktor
bakteriološe analize
ispitivanje prohodnosti jajovoda (sonohisterosalpingografija-SHSG ili histerospalpingografija HSG)
laparoskopija
histeroskopija

Uzroci koji se ovim ispitivanjima prepoznaju i koji dovode do nemogućnosti začeća u slučaju žene su:

izostanak ovulacije (često posledica policističnih jajnika – hormonalni poremećaj)
začepljenje jajovoda (različiti uzročnici: infekcija hlamidijom, vanmaterične trudnoće itd)
nemogućnost implantacije ploda (deformacija materice, imunološki problemi koji dovode do ovog stanja i dr. )

U većini slučajeva kao regularni postupak u lečenju bilo ženskog ili muškog steriliteta primenjuje se postupak stimulacije ovulacije čime se povećava stopa ostvarenih trudnoća nezavisno od toga o kom se vidu arteficijalnih reproduktivnih tehnologija radi (intrauterina inseminacija ili IVF).

Jedna od nezaobilaznih ginekoloških intervencija je i folikulometrija – ultrazvučni pregled kojim se pregleda i prati kako napreduje rast folikula na jajniku i sazrevanje materične sluzokože. Radi se kao deo procesa vantelesne oplodne ali i kao procedura u okviru priprema za insemenaciju )određivanje idealnog trenutka za plodonosan odnos).

Kako se ispituje i tretira sterilitet kod muškarca

Prva analiza koju treba uraditi je spermogram kojim se ispituje kvalitet sperme i urološki pregled a nakon toga i hormonska ispitivanja i eventualna biopsija testisa.

Loš spermogram podrazumeva neki od sledećih problem ili više njih istovremeno:

mali broj spermatozoida
slabu pokretljivost spermatozoida
mali broj spermatozoida normalnog oblika

Razlozi se kreću od genetskih do stečenih, starosnih, posledica loših životnih navika i uticaja sredine. Od početka prošlog veka broj spermatozoida se smanjuje i svedoci smo neke vrste spore epidemije neplodnosti.

Tretman može biti različit i menjao se sa razvojem medicine pslednjih decenija. U najboljem slučaju promena životnnih navika kod muškarca može samo po sebi dovesti do kvalitetnije spermatogeneze i omogućiti uspešnu oplodnju.

Medicinska praksa u tretmanu muškog steriliteta uključuje procedure asistirane reprodukcije (intrauterina insemenacija i vantelesno oplođenje) a posebni pomak je došao sa uvođenjem ICSI metode (ubacivanje spermatozoida u jajnu ćeliju pod kontrolom mikroskopa).